Došlo je  vrijeme polaska na stazu za koju nikad ne znaš što te tamo čeka.

 Naše junake, barem one slabije kondicije, čekalo je novo iznenađenje.

-Ju-hu!-povikaše uglas djeca.

Pred njima su stajala dva prekrasna smeđa konja, lijepo počešljana i uređena baš za ovaj dan. Upregnuti u kočiju, bili su spremni prevesti dio puta one najnestrpljivije .Ostali će vožnju iskusiti na drugom dijelu puta kad se već umore.

-Hajde ,djeco!-pozove ih kočijaš Mirko.

-Tko se želi prvi voziti?-upita.

-Ja, i ja ,i ja! – svi povikaše.  

Za čas su se mjesta popunila, a veseli konjići potrčali.

-Điha-điha!-tjerao ih je Mirko.

Ostali lagano krenuše pješice za njima.

              

 

 Svi su se iznenadili i razveselili konjima i kočiji.Trebalo se sad dogovoriti tko se sljedeći vozi. Velik je to i lijep  doživljaj za dijete iz grada. Lijepo uređena kočija njihala se od težine putnika i bljeskala na možda zadnjem jesenskom suncu.

-Veha-veha!-zaustavi Mirko konje.

-Prva stanica i prvi okršaj!-reče on.

-Kakav okršaj ?-začudi se učiteljica Goga.

Na putu im se našlo drvo, bogzna otkuda.

-Djeco , evo prvog izazova za dva malo jača momčića-veli Petar.

Nekim čudom se tu našla i starinska pila, baš spremna za upotrebu.

-Tko želi pokušati prepiliti ovo drvo i pokazati da je pravi majstor?-upita vodič djecu.

-Ovako su nakad ljudi na selu pilili. Nije bilo motornih pila, samo ručne-doda.

-I tko su naši majstori piljari?-ponovno upita.

-Hoću ja !-poviče Jan.

-I ja bih- navali Sven.

-I ja, i ja i ja!-poviču naravno i ostali.

Odabir je ipak pao na prva dva prijavljena kandidata. I  tako započne borba s komadom drveta.

Jan je niži dječak svijetle ravne kose i  plavih veselih očiju. Sportski je obučen. Baš je dobro izgledao s pilom u ruci.

Nasuprot njega , Sven. Malo viši i jači, tamne kose i očiju, ratobornog stava i odlučan.  Pomislio je  da će sam prepiliti drvo.

Ovo je dječacima stvarno bio izazov. Nisu nikad prije ovako nešto radili.

-Hajde, navalite-ohrabljuje ih Petar.

-Pili,Jane, malo jače!-viču djeca.

-Daj, Svene ,brže! -doda ravnatelj Darko.

-Vuci, pili, pomakni, jače, brže, pazi!-čuju se glasovi sa svih strana.

-Idemo navijati djeco!-jave se učiteljice.

-Jan, Sven, Jan, Sven,pili, vuci, pili, vuci!-svi u glas zaorili.

 Nešto im baš ne ide. Tvrdo je ovo zagorsko drvo . Oznojili se naši majstori i umorili. Vidi se da im treba pomoć .Ostali su jedva dočekali svoj red . Redali se oni tako jedno vrijeme, ispilili koji centimetar, ali žilavo drvo ostalo je u jednom komadu.

 

 

 

 

 

 

-Nije  lako piliti drva- nasmiju se dečki.

-Kad budete malo stariji i jači, prepilit ćete vi to bez problema-objasni im Petar.

-Njiha-njiha!-uznemirili se naši konjići.

 Dosadilo im  čekanje. Trebalo je krenuti dalje. Pred nama je čarobna šuma. Vidimo je, tako je blizu. Brrr…!!!