Šta bi sad pitaju se ovi kojima je več bio dojadio? Zašto ne kažeš več jednom šta si htio reči. Pa više nemam potrebu za govorenjem pošto mogu govoriti.
Tako i ja više nemam šta reči jer sam se nekako posložio u razumu što automatski podrazumijeva da sam eliminirao iracionalno.Nije da ču baš sasvim da se okrenem u kontru osim interno,ali ču se ipak distancirati.Što se mene tiče nemam ništa protiv ako neko tvrdi da je on Julie Cezar ukoliko ne traži da mu se klanjam. Za mene je pisanje tortura,nešto nelogično,nestvarno,jer u normalnim okolnostima bi bilo za očekivati da napišem telegram:uzbuna!spašavaj se ko može!stop! mogao bih se zabuniti i napisati razglednicu koja bi slikovito dočaravala situaciju i možda ukazivala na ugrozu i način spašavanja.No ako pišem pismo onda to vjerovatno znači da sam poludio i da ni sam sebe ne mogu spasiti.Pokušavam se spasiti pisanjem i ako se iščupam automatski pisanje otpada.Bilo je sredstvo a ne cilj.
Čini mi se da mogu racionalno misliti i da imam solidnu odbranu,protutežu,koje se moram držati jer nemam izbora.Bolje vrabac u ruci nego golub na grani.Prije me je ugrožavalo ludilo a sad recesija pa neznaš šta je gore umrijeti od ludila ili gladi? Valjda ima još 98 mogučnosti jer ona narodna kaže da ima sto uzroka ali samo jedna smrt.
Možda sam nekoga uvrijedio ali ne ciljano u osobnost več sam imao neka očekivanja po pitanju izbaciti uljeza.Neko bi trebao počistiti moje tekstove ili barem podržati čiščenje.Kao da me ni nije bilo ovdje.Kad bih zaista imao šta reči rekao bih to u nekoliko rečenica....to je to,tako i tako....međutim sve da napišem i knjigu na kraju bi pisalo:evo sve drugo može biti ali upravo ovo nije.Postoji ipak izlaz i ako opsujem mogu reči:e to je to! Time sam sve rekao o svom pisanju.
To što sam alergičan na lobije,grupašenja je sigurno reakcija na neke ljude koji su nekad slali puse titu i partiji,mahali crvenom knjižicom i na račun toga dobro živjeli.Međutim ispostavilo se je na kraju da oni uopče nisu bili ljevičari nego desnica,egocentrici. To su ti okidači.
Hvala na strpljenju........Magicus gotovo mrzim po nerudinom sistemu:ne volim te zato jer te volim..............ovdje ima previše toga
Evo malo Kastanede:
Umreču u Parizu,dok pada kiša,
jednog dana koga se več sečam.........
Kad čitamo knjigu i stignemo do pola ako nam neko šapne kako priča završava onda knjga više nije interesantna.Možda se je najbolje praviti gluh i čitati dalje jer nikad se nezna.....možda je lagao!