Imaš samo pet pet godina i zoveš se Marta. Najviše voliš mamu i tatu, čokoladu i loptu. Tvom svijetu pripadaju i neki drugi likovi, sporedni i nevažni. O njim ne razmišljaš.
Taj dan odlaziš u trgovinu sama, sa spiskom namirnica u ruci. Držiš ga čvrsto da ga ne izgubiš. Samo jedno te na njemu zanima – čokolada.
Prodavačica ti stavlja namirnice u vrećicu a tebi se žuri što prije pojesti omiljenu slasticu. Kući se vraćaš trčeći, želiš se igrati, lopta te čeka. O njoj razmišljaš kao da je živa. Čim stigneš, čvrsto ćeš je zagrliti. Dok trčiš, pletenica ti poskakuje na leđima. Još samo desetak koraka dijeli te od kuće.
Marta! Netko ti tiho dozva ime.
Zastaješ i gledaš u smjeru šumarka gdje skriven u grmlju stoji barba Luka. Odmah ga prepoznaješ. U ruci drži tvoju omiljenu slasticu. Iz nekog nejasnog razloga, ne želiš k njemu. Ne sviđa ti se barba Luka iako je kućni prijatelj. Miriše drukčije od tvog tate i voli se ponašati kao da ti je tata. Mama ti je rekla da sa starijim ljudima moraš biti ljubazna. Ali mama ti je rekla i da ne smiješ u šumarak. Zanemaruješ ovo drugo upozorenje i prilaziš mu.
Dajte ti čokladu. Dok je uzimaš, gledaš u zemlju i tiho govoriš, hvala. Priča i mazi te po dugoj pletenici:
-I ona je bila takva kad je bila mala.
-Tko? - pitaš
- Pa tvoje mama ali, nikad me nije voljela, voliš li me ti?
Sramiš se zbog mame koja ga isto kao i ti nije voljela.
Šutiš i ništa mu ne odgovaraš jer ne razumiješ što hoće od tebe.
Otvaraš čokoladu i jedeš je. Ona ti više nema onaj sladak okus od prije. Mučno ti je i nisi sigurna hoćeš li povratiti ili ne. On tada čučne, dolje skroz do tebe, gladi te staračkim prstima po mekom i nedužnom licu. Prilazi ustima skroz blizu tvojih i jezikom ti skida zaostao komadić čokolade s lica. Srce ti tutnji. Misliš da bi ga barba Luka mogao čuti. Želiš kući, mami. Neugodno ti jer imaš samo jednog tatu i uopće ti ne trebaju dva.
Na kraju mu daješ svoju ruku i prešutno pristaješ na šetnju.
Njegova ruka je vlažna, njegovi prsti su čvrsti, njegov te dodir boli. Dan je tih. Jesenski.
Nikad se nisi vratila iz tog šumarka. Mama i tata čekaju te još uvijek, da pokucaš na vrata, i kažeš im što se dogodilo.