ONA:

 

(nakon što je s pola metra visine iznenada spustila svoj stražnji dio na hladnu keramiku i skočila u zrak)

 

Mogla sam si i misliti! Opet nije spustio dasku na WC školjki! Trebalo mi je dvadeset godina da ga naučim da digne dasku kad upotrebljava školjku, a sad će mi valjda trebati i narednih 20 da shvati, kako je nakon upotrebe mora spustiti. Ko da pričaš zidu…Ne znam što bih još trebala napraviti, osim da mu nacrtam.

 

 

(vadeći oprano rublje iz stroja)

 

A pogle samo prljavo rublje. Opet je stavio crne čarape među bijeli veš! Koliko sam mu samo puta objasnila da šareno ide u plavi koš, a bijelo u bijeli koš. Već bi zapamtila i ptica na grani…Sad mi se sva posteljina pofarbala u plavo. Krasno!

 

(krećući oprati zube, s staklenim pogledom gledajući fleke na ogledalu)

 

Naravno, opet nije isprao lavabo kad se je brijao. Sve je pošpricano kao i obično, a tuba kaladonta je opet stisnuta od vrha i naravno nije zatvorena, po dobrom starom običaju. Bolje da dalje i ne gledam, jer ću umjesto da odem na posao, ostati čistiti kupaonu.

 

ON:

 

(slušajući iz spavaće sobe njen monolog)

 

O, ne, opet je počela daviti s WC školjkom! Meni pak nije jasno kakvo je to nepisano pravilo koje propisuje kako mora stajati daska na školjki? Dvadeset godina me je gnjavila s tim da je dižem i ajd, reko, radi mira u kući, neka je gore. I što sad? Sad ne valja što je gore. Meni treba gore, njoj treba dolje i svatko nek si je namjesti kako mu paše. Kad mi pukne film, ja ću je odšraufati dolje, pa da vidim oko čega će onda zvocati. Ili još bolje, mogao bih montirati čučavac, pa nek trenira bedrene mišiće!

 

I ovo s rubljem…fakat, nemam pametnijeg posla nego da sortiram čarape po koševima. Naposlijetku, jesam li ja kriv što joj se pofarbao veš? Mogla je i sama pogledati kakve su boje čarape, kad ih je stavljala u veš mašinu, a ne da sad gunđa. Uostalom, baš je dobro ispalo, šta da sam kojim slučajem ubacio u koš svoju žutu ili crvenu majcu, tek onda bi bila tragedija. Ovak ispada baš kao da je namjerno poflebala veš, barem ne mora kupovati ono čudo za plavljenje.

 

Hmm…sad će doći na red i lavabo…a…evo ga…kako je predvidljiva…evanđelje po supruzi glasi: zubnu pastu uvijek stiskati od dolje prema gore. Ma nemoj. Kao što bih je ja stisnuo od dolje, isto nek napravi ona, ako je fali na vrhu. Pa, mislim, kakve su ovo inkvizijske metode?

 

Slijedećeg jutra:

 

ONA: Gdje je tuba s pastom za zube?

ON: Nema.

ONA: Kako misliš, nema?

ON: Tako, lijepo, tube nema.

ONA: Pa, s čim ćemo sada oprati zube?

ON: Rekao sam da nema tube. Ali na polici imaš tekuću pastu za zube u flašici, pa stišći kako te volja. J