Sidila je Manda u škuron vuštanu na siđi blizu bukina stare ćaćine gusterine. I vuštan i traversa su joj bili jako zamazani,  jer bi se uvik kad bi pirila vatru,  unon svojon velikon i lipon guzicon očešala o čađavi žrvanj,  što je staja u kužini uz komoštra. Diže se onako široka ka bracera i praznu ćikeru vrže na banak uz naćve. Vidi se da je brime života, iako teže od bilo kakvog piza, nije moglo štrocat ni slomit. Nije ta zaspala, rano moja, nijednu noć lišo bez punta. Zato joj nijedan biljac ni šarenica nisu mogli dugo durat. Sve bi to una s tilon za misec dana pritvorila u ariju. Smrče se. Kalada dođe, pa brzo i šijun doleti, samo prašinu utrnu, ni brabonjak se nije smočija. Uze Manda prisad od raštika i vrce ode uz mrgilj kraj guvna na slog kraj stričeve smrdeljke. Skoro unin potnim gnjaton smlavi mladu ljutiku. Piljak joj skoči pod nogu. To je uvik mrzila više neg da je ukečila kvintal škalja il polučak mokre pržine. Uzela je dračevila i kosor kako bi unaj stari prizid odračila. Skakala je ka mlado šilježe. Borami joj ni dvizica ne bi utekla. Uvik kad sadi raštik zagvanta za unaj babulj što ga ni pokojni did nije moga ćuskijon ni capunon iskrčit. A bija je ka angir jak. Zna je arčit po dvi šetemane zamanice. Bija je lip. I dica su se na nj uvrgla. Kad se Manda vratila krenula je na šuvit po tralje. Naglo je digla livu nogu. Da nogu. Nožurinu, čovče. Skoro je zakovrljila. Napravi joj se odma buža na kalceti. Puče joj i ređipet. Utekoše cice, svaka na svoju stranu. Mačak gleda ispod boloture i konda ne viruje svojin očima. Cice su izgledale pet puta veće neg pod vuštanon. Bilile su se ka najbilji klak. Ka lancun.  Utekoše i bagudine s šuvita. Pripale se. A kako i ne bi. Opet Manda side s unon tvrdon guzicon na siđu. Skoro joj se zamantalo, konda je jargolom pogodilo po ćiverici. Pa veli; unda vako: iđen sad vidit sliku mog pokojnog. Bog ga pomilova. Noćas sam ga sanjala. Činili smo une stvari. Sve se cidilo. Lipo nan je bilo. Kaj unda. Viruj te mi. Da je sad vidija kako mi je ređipet puka i cice ispale, bidan bi se diga iz groba. A morda i ne bi, jerbo je vidija kako mi je vrcija prazan takujin iz cica. A un je više volija šolde neg moje cice. Živija je nesritnjak za šolde, a umra od cica. Ugušija se. A munjeni doktur je napisa na nikom buletinu da je umra od plavog madruna.