Jednog je Dana Svetac imao priliku popričati S Bogom te Ga
upita: -Gospodine, bilo bi MI zadovoljstvo znati kako izgleda Pakao I Raj.
Bog odvede sveca do dvaju vrata.
Otvori jednu do dvaju vrata I dozvoli mu DA pogleda   unutra.
Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli STOL.
Na sredini stola, nalaziila se velika posuda,
S jako finom I mirišljavom hranom.
Svetac osjeti kako mu naviru sline na usta. Osobe
koje su sjedile za stolom bile su izrazito mršave,
ljubičaste boje  i  bolesnog izgleda.
Izgledali su svi izgladnjelo. Imali su žlice sa jako
dugačkim drškama koje su bile pričvrščene na njihove ruke.
Svi su mogli dohvatiti tanjur S hranom  i  uzeti malo,
no kako je drška žlice bila duža od njihove ruke,
nisu mogli staviti hranu  u  usta.
Sveti se čovjek stresao na  sam pogled njihovog jada  i njihovih patnji.
Bog reče:-
Upravo si vidio pakao. Bog  i čovjek se uputiše   prema drugim vratima. 
Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovjek ugledao
bila je identična prethodnoj.
Bio je TU veliki okrugli STOL, posuda prepuna fine hrane,
koja mu je opet natjerala slinu na usta.
Osobe za stolom su isto imale žlice  istih dugih drškakoje su bile pričvršćene na njihove ruke.   No ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene  i  sretne  te su razgovarale međusobno zadovoljno se smješkajući.
Sveti čovjek reče bogu:- Ne razumijem!
- Jednostavno je, odgovori Bog,
sve ovisi  o  jednoj vještini.
Oni su naučili hraniti jedne druge dok drugi NE misle
na ništa osim na sebe same. > Kada je Isus umro na križu, mislio je na tebe.   

Bože, ja te ne molim
da me oslobodiš
od životnih patnji,
nego te molim
da me u patnjama ne napustiš.
R. Tagore

Ako si se zuputio prema cilju i putom počeo zastajkivati da kamenom gađaš svakoga psa koji zalaje na tebe, nikada nećeš stići na cilj...
F. M. Dostojevski

Kozmički letovi su bijeg od sebe,
jer lakše je dospjeti do mjeseca
nego doprijeti u vlastito biće.
C.G.Jung

Ono što nemaš
posudi od samoga sebe.

Seneca

VeRuJeM....   Mislim da nikad neces znati kako se oseca
Covek koji zemljom ide cista srca
Onaj koji ne ume da mrzi i laze
Koji dusom cita krugove i znake

Ti i ja, mi idemo kroz grad
Lose svetlosti prolaze kraj nas
Kao pajaci, zmarci, ruzne navike
Ne znaju sta sve mogu nase dobre ruke

Ljudi kao ti, takvu snagu traze
Ti samo treba da ustanes i kazes

Verujem da smo zauvek svi ovde isti
Verujem da ljubav nije rekla zbogom
Verujem, ti i ja smo isti
Verujem, zato rado pocicu za tobom

Onaj koji nesme nikad preci preko vode
Oci ga varaju i savetuju lose
Pruzi mu ruke, pokazi sve te ljude
Za osmeh spremne da se probude

Ti i ja, mi idemo kroz mrak
Cista srca mi prolazimo grad
I dobar vajb sa sobom uvek nosimo
Dodji sa nama da poletimo