Bio jednom jedan kralj. Čuo je za priču o dvoje ludo zaljubljenih
- Lejli i Medžnunu.
Saznao je da je Medžnun napustio svoj dotadašnji život u gradu i počeo živiti u pustinji i na poljima.
Kralj pozva svoje vezire (ministre) i vojnike te im naredi da mu dovedu Medžnuna u palaču.
i dovedoše ga pred kralja.
jer su me krivili zbog ljubavi prema Lejli.
Ah, kako bih volio da dođe dan kada će oni vidjeti njenu ljepotu i svi se u nju zaljubiti, i požaliti zbog svih ukora koje mi zbog nje uputiše!“, odgovori Medžnun.
Nastavio je pričati i pričati o Lejlinoj ljepoti do te mjere da je i kralj poželio viditi Lejlu. Naredio je vojnicima da mu ju dovedu.
Vojnici odoše do Lejlinoga plemena, pronađoše je i dovedoše pred kralja.
Na kraljevo iznenađenje, Lejla bijaše mršava, tamnoputa i nimalo lijepa.
„Pa ona nije ništa posebno, sasvim je obična.
Moje sluškinje ljepše su od nje. Nema sjaja, niti ljepote“, reče razočarano kralj.
Medžnun, odgovori:
„E moj kralju, kada bi ti mojim očima gledao Lejlu, i tebi bi se tajna njene ljepote otkrila.''
NIZAMI - poučne priče