Jednom u davna vremena kralj i kraljica imali su tri prelepe ćerke od kojih su dve starije, kad je za to došlo vreme, našle prosce kraljevske krvi i srećno se udale. Ali najmladja Psiha tako čudesno lepa da se niko nije usudjivao da joj se udvara je ostala sama. Ljudi su je iz daljine posmatrali kao da je boginja, i glas se proneo da devojka nije obična smrtnica već sama Afrodita. Ljubomorna Afrodita videvši se zapostavljenom zbog suparnice, pozva sina da je osveti svojim nepogrešivim strelama.

Mladog Kupidona nije trebalo mnogo nagovarati. Uvek spreman da izvodi svoje okrutne trikove, on obeća majci da će učiniti sve što traži od njega, pa polete da nanese zlo Psihi. Ali od prvog pogleda na njenu lepotu pretrnu i bio je toliko iznenadjen da mu sa luka spade već spremna njoj namenjena strela i ubode ga u nogu, tako da postade sužanj sopstvenog oružja i čini. Iako nevidljiv zaljubi se on u  tu smrtnicu.

Od toga dana pratio je Kupidon Psihu od mesta do mesta i u očima mu je sve plemenitija postajala i zaboravi šta je obećao majci.

Kralj i kraljica su tugovali zbog Psihe i što niko ne dolazi da je prosi, pa upitaše Apolona šta da rade. i odgovor ih ispuni stravom. Na vrhu visoke planine, treba da ostave ćerku odevenu kao nevestu. Tamo će joj se udvarati onaj od koga se i sami bogovi plaše. Nije im bilo lako ali se nisu smeli oglušiti o proročanstvu. Psiha se je bojala i plakala. Kada su je odveli na vrh i otišli obuze je strah zbog tame, drhtala je od zime. Ali uskoro naidje blagi Zefir, koji je svojim dahom nežno uvije i odnese na meku postelju od mirisnog cveća gde ona provede celu noć. Kada se je probudila začudjeno pogleda oko sebe, zagleda divan dvorac, otkrije u njoj prostrane dvorane krcate blagom iz svih krajeva sveta. Ali ono što joj je bilo najčudnije nikoga nije bilo da čuva sve to.

Ko bi mogao da bude taj što poseduje svu ovu lepotu i bogatstvo zavapi ona glasno.: a odgovori joj tihi glas iako nikoga nije videla.

Sve to je tvoje Psiho. A mi smo tvoje sluge, zapovedaj šta želiš. Psiha se ohrabri da isproba šta ta nevidljiva posluga može da uradi za nju. Pošto se je okupala u srebrnoj kadi, sede za zlatni sto na kojem su bila razna jela i pića, a tiha muzika i skladan hor glasova ispuniše odaju gde je sedela sama.

A kada pade noć, spremi se da legne na meku postelju koje joj pripremiše nevidljive ruke. Sad tek postade svesna senke koja stoji pored nje i od straha vrisnu. Ali strah joj ukloniše poljupci, nežan zagrljaj i tihe reči: Draga Psiho, ja sam ti muž koga ti je sudbina odredila. Ne pitaj me za ime, ne traži da mi vidiš lice; veruj jedino u moju ljubav i sa nama će sve biti dobro.

Cele noći joj je pričao o svojoj ljubavi i nestavši pre svanuća joj je obećao da će doći svaku noć.

I tako se je dešavalo svake noći, a sve su proticale u nežnom šaputanju i milovanju; a ipak, ona nikada ne vide lice svoga ljubljenog.

(Gedis&Groset)

PS Jedna od najlepših meni skulptura je Kupidon i Psiha (Kanovine), Irida, ako je moguće da slikicu te skulpture zamenite sa mojom.Hvala