Mislim, ljudi moji, sama činjenica da je Rea vozila dovodi nas do iduće postaje - Split!

 

   „E, draga moja,“ reče Rea Elyci, „napokon ćeš me upoznat' s bracom!“

   „Juhu!“, rekoh. „Begizmi! Čestitat ćemo Begi rođendan sa zakašnjenjem od par mjeseci.“

 

   Kad smo pristajali barkom, koje li slučajnosti, Bego je upravo šetao rivom. Začuđeno je pogledao u Elycu: „E, sestro, s tobom uvik neki šokovi! Di si sad lunjala?“ pa, kad je ugledao našu Reu, reče: „Sestro, a da nas upoznaš?“ i nasmiješi se.

 

   A onda smo se i mi ostali upoznali s njim. Ma, taj Bego je zakon! Odveo nas je u restoran. Elyca je inzistirala da vam pokažemo što smo jeli (vidi sliku gore). Ona je sve usput i slikala pa ćete vidjeti naše slike na njenom blogu… malo morgen… (ja sam ona s pokrivenim licem)

 

   Bego je zviznuo par begizama, ja sam ga malo učila matematiku 5+3=8x2=16, a on me u čudu gledao šta pričam. Pjevali smo, zaplesali, bili smo ful neozbiljni. Matematički zbrojeno, svih nas šest nije nikako moglo imati 53 godine.

 

   I tako vam je to bilo - mi smo se nacrtali, a Bego nas je obojao… nekim radosnim bojama. I nek' mi još netko kaže da 13 nije sretan broj...

 

   Prije odlaska, Bego je u obraze poljubio samo Reu, a nas je pristojno pozdravio. Hmmmmmmmmm…