upoznali smo se prije puno godina kod zajedničkih prijatelja. par godina se onda nismo viđali, dok jednom nisu kupili stan u blizini mene, pa sam ih počela susretati skoro svaki dan, na ulici, u kupovini, ispred slastičarnice gdje smo dolazili na kavu, svatko sa svojim društvom.... izgledaju kao skladan par, dvoje ljudi koji konačno imaju vremena jedno za drugo, putuju, druže se, zabavljaju se.... a i djeca su odrasla i neovisna o njima.... jedino što im još stvara brige su stari i bolesni roditelji.... ali i s time se jako dobro nose.... sve u svemu, Dinko i Jela, i njihova cijela obitelj, kao iz slikovnice ili iz nekog priručnika za jednostavan, miran i sretan život....

ponekad se sretnemo u supermarketu i pričamo, stojeći kraj povrća i voća po pola sata.... a Jela me po tko zna koji put poziva: „što nikad ne navratiš do nas, ja sam najčešće doma sama, dođi na kavu, dođi! možemo i tu u Fendi“
kažem: „dobro, vidjet ćemo, sad smo se već ispričali“.... i tako nikad ne odem.
i sve je ok, kada ih susretnem u paru, kad ne naletim samo na Dinka, bez Jele koja je ostala doma spremati večeru ili je poslala njega u kupovinu.... tada je Dinko sasvim druga osoba od one koja stoji pored nje i smješka se ili viče „ajmo, ajmo“, dok mi Jela pripovijeda o djeci, o starim roditeljima, dok me ne ispita tko mi je onaj „malo stariji Turčin s brkovima“ kojeg sam zagrlila na parkingu.... i kaže: „jao, dobro da nije Turčin, iako ljubav ne pita, ali nije li on malo prestar za tebe, pazi se“
kažem: „ne brini, nisam tako mlada kako ti se čini“, i smijem se.... a Dinko viče: „pusti je, što si je se dovezala, što te briga koga ona grli“.... pa uzme svoju ženu za ruku i vuče je prema kasi.... „vidimo se, navrati ponekad, ako te ne zamaraju njena pitanja i pametovanja, i nemoj joj zamirit, ne misli ti ona ništa loše“....

e da, kad naletim samo na Dinka, onda je taj Dinko totalno lud.... trči za mnom preko parkinga, između polica supermarketa, viče na sav glas: „medu moj slatki i šećeru, dođi da te poljubim, samo jednom da te zagrlim“.... pa mi se primakne toliko blizu da osjetim nelagodu, unese mi se u lice: „je li lipoto, kad imaš vrimena da popričamo ti i ja, nasamo“.... kao, negdje sami, u miru.... izvlačim se grubo iz njegovih ruku koje me grabe, mašući i dalje po zraku za mnom.... pri tome se ne obazire na prodavačice i ljude koji nas uglavnom oboje poznaju i samo se smješkaju gledajući taj dramatičan prizor.... nekima je čak i simpatično.... meni ne, iritira me.... bez obzira na sve, on ponavlja sličnu scenu, svaki put kad me ugleda.... naravno, samo onda kad Jela nije s njim.... i onda jednom kaže: „11 godina čekam, a znaš ono, tko čeka taj dočeka“....

doista, neki dan, izlazim kupiti nešto, kad evo i njega, raširio ruke i krenuo prema meni.... „idemo na kavu ili sladoled, baš sada, sad ili nikad“.... „idemo, nego što, baš mi se pije kava, ti ćeš sladoled!“.... „sanjao sam te, opet sam te sanjao noćas, sami ti i ja, ajme, ne pitaj. ma, zna sam ja da će mi se danas nešto lipo dogodit“....
„dakako, nego lipo“.... sjedamo na popodnevno sunce, ispred slastičarnice, prekrasan je dan.... pitam: „di je Jela? što radi?“ .... „ostala je doma i ne radi ništa, kao i obično, po kući nešto“....
uzimam mobitel i zovem: „halo.... da, ja sam, upravo sam susrela tvog muža.... e, ako sad kažeš da nemaš vremena za kavu ili sladoled, onda ne znam kad“....
Dinko me gleda i smije se, uvjeren kako sam izvela samo neku zezanciju, bez da sam nazvala ikakav broj.... „baš si otkačena, baš mi se sviđaš“.... i: „ti još ne shvaćaš koliko sam lud za tobom“....

razbrbljao se u tih desetak minuta koliko je trajalo dok se nije pojavila Jela.... sva zapuhana, trčala je da stigne što prije.... nakon svih ovih godina koliko je znam, prvi put je tad vidim bez šminke, a ni frizura baš ne stoji onako savršeno kao inače.... ali je došla, doletjela....
pa kaže: „e, baš mi je drago što ste me zovnuli“.... pa pogleda prema meni: „šta je reć da ti imaš vrimena za mene?“
a stari lupež se snašao pa kaže: „a eto, jedva sam ti je ulovio i natra je da te zove“....
ona naravno vjeruje da je to što njen muž kaže istina....
pa je puna nekih informacija, pitanja, savjeta.... slušam i odgovaram.... ona priča, on šuti....
Jela i ja pijemo kavu.... Dinko jede sladoled.