2.dio - AKCIJA

 

E sad, naravno da ne mogu sad ulazit u sve naše neodopštine..I samo je jedna od njih tema ove priče..

Zapravo, sve je počelo jedne noći dok sam ekipi (7-8 Švejkova) pričao kako sam svjedobno s kompićima prizivao duhove na najstarijem groblju u ZG-u...Naravno, bez ikakvih rezultata hehe..

Eeee al čuo sam ja priče od drugih i stvar dečki dragi u principu šljaka..

Tak sam ja pričao mojim Švejkovima priče za laku noć.
Ma vidio sam već tad da ih je cijela ta problematika onako poprilično zainteresirala..

Nakon toga je prošlo par rutinskih dana dok nije došla ta večer..

Sad se više ne sjećam dal nekom bijaše rođendan. Neka fešta je bila u svakom slučaju. Cuga se prošvercala pa udri vojsko brigu na veselje.

U jednom trenutku netko iz ekipe mi onako neobavezno predloži da prizivamo duhove..
Ostali se grohotom složiše, a i ja normalno, pijan ko đubre pristo..Aaaaajmo..

Ma da mi je neko tad reko, ajmo skočit u septičku jamu bila bi ista reakcija..Aaaajmooo

I tako nas 5-6 opakih ezoterika zamračilo sobu, upalilo svjeću i sjelo za stol.

E jebi ga, ništa nije bilo po spiritističkom PS-u...

OUIJA ploča je bila baš oooouuuuiiiijebote..(izvinte na izrazu)
Naime, izrezo sam neki šatro krug (fakat je prkosio svim zakonima geometrije) od papira i napiso brojke i slova s vrlo upitnim redoslijedom.

A Planketa? To je tek bil smijeh.
Neka improvizirana čašica iz koje više valjda ni najgori alkos ne bi pio.
(Ne garantiram jedino za onog vječnog Saborskog seronju)

Općenito je atmosfera bila prava birtaška.
Zadnjih par molekula kisika u prostoriji se nasmrt borilo s alkoholnim parama i dimom cigareta.

Sad kad malo bolje razmislim, koje su bile šanse da nam se u takvim okolnostima išta javi??

No, ne skačimo pred rudo..

Dakle sve nabrojano, par idiota i seansa može započet.

Uhvatismo se za rukice, prstiće na čašicu i ajmo..
Ja kao iskusni spiritist (moš mislit) povedoh akciju i počeh s prizivanjem..

Duše javi se...ako si tu javi se...bla bla

Ništa..jedno duuuugo ništa..

Pas mater i duhovima..

Napravili smo kraću beer-piš-puš-drk štatijaznam pauzu i krenuli opet.

Ovaj put smo odlučili zvati nekog konkretnog. Računali smo naravno da to povećava šanse da cijela stvar uspije.

He..A koga ćete zvati na rajskom otoku nego onog po čijim boravcima i izgrađenim vilama i jest došao na glas..

Pa Jožu, se razme..Krenusmo na posao..

Druže Tito, mi ti se kuneeeemo,
sada ćeeeemo, da te uskrsneeemo..

No opet ništa. Joža javi se. Štef zove Jožu, Joža javi se..
No... Joža je bil gluh na naše upite.

A kad se samo sjetim kako sam bio marljiv pionir i dobar drug, a on mi tako vraća..
 
Neki od mudraca reče da bi možda Joži za ljubav (i motivaciju) trebali izronit zvijezdu iz obližnjeg mora i stavit je na stol.
E sad, tak pijani baš nismo bili da bi ga poslušali. Prijedlog je jednoglasno odbijen.

Bilo kako bilo, Joža se i dalje oglušivao na naše ustrajne pozive.
Ha možda je bral grozdje u nekom nebeskom Kumrovcu, delo bravariju, pušio cigare il pak okreto neke nebeske glumice, sobarice šta ti ja znam..
Il pak drmo po votki i bratimio se sa Staljinom prisjećajući se kako su dole ko fol bili neprijatelji.

Đavo će ga znat...

Kad nam je već natezanje s Jožom dopizdilo prebacismo se na plan B.
 
Ja reko, jebeš više Jožu, hoću Alberta Einsteina.
Kud mi je baš on pao na pamet nemam pojma. Pitajte maligane.
Kolege ezoterici su me malo čudno pogledali. Morate znat da su to ipak više-manje bili ruralni tipovi kojima sad tu neki Einstein nije predstavljao bog zna što u životu. Jedan je čak i prvi put čul za njega.
Nekak si mislim da ga je nakon te večeri ziher zapamtil.

Dakle, pozvasmo druga Alberta u našu malu birtiju..

Ali opet ništa..

Desetine minuta su prolazile u grozničavoj tišini.

Ma cijela vječnost...

Odjednom..Suddenly..

Kao da osjetih neki pomak..U smjeru Sulje koji je sjedio do mene.
A imao sam poluzatvorene oči.
U prvi čas pomislih da Suljo zajebava i sam vuče čašu i već ga htjedoh poslat u rodnu pećinu kad, pogledam ja njega, a on izbečenih očiju..Gledam drugog, trećeg, četvrtog, stanje slično..

I onda onako kao u filmu, polako bacih pogled prema stolu.

O daaaaa...

Nije bilo nikakve dileme...Ni muljanja s bilo čije strane..

Planketa je započela svoj tajnoviti put...

 

(nastaviće se..)