106. KAKO MOLITI

 

       Jedan je čovjek jutrom i večerom redovito, uredno, i stalno izgovarao propisne molitve pred slikom o kojoj je mislio da predstavlja Boga.

       “Zar mi nismo jedno”? zažubori mu jednoga dana u sluhu mlad, zvonak glas. Dolazio je iz predjela njegova grla, i srebrio mu je unutar glave. Nije bio njegov glas, ali je dolazio iz njegove nutrine

       “Dakako. Jesmo. Jedno smo”.

       “Zašto Mi se onda moliš kao da sam Ja netko drugi”?

       Čovjek se zbunio.

       “Tako sam sebe naviknuo. Ne znam što bih bez molitve. Uostalom, da budem iskren... nisam baš siguran da smo jedno. Bar zasada nismo, rekao bih”.

       Glas se nasmijao, posrebrivši svaku čovjekovu misao.

       “Tako je već bolje. Nego, reći ću ti kako se moliti. Ne moli Me za ovo i ono! Ne gledaj Me kao kralja kojemu dolaziš s molbama i žalbama. Moli Me da nas osjetiš kao jedno. Onda ćeš imati sve to za što Me moljakaš, i znati ćeš sve što još ne znaš“.

      

 

       Za neke svetogrđe, za neke prava stvar...

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 5. (još neobjavljeno)