KAKAV JE KAD JE SAM

       

        Prvi su ljudi još pamtili Stvoritelja: kako izgleda, kad im je svratio u kuću, što su razgovarali, je li štogod prezalogajio, čemu ih je poučio. Potomci prvih ljudi ta su pamćenja proglasili mitovima, sanjarijama, izmišljajima naivnih umova.

        “Stvoritelj ne izgleda. Stvoritelj ne jede. Stvoritelj ne vodi domaćinske razgovore”, govorili su potomci. “Stvoritelj je sila nevidovna, bezmjerna. On je Nepoznato”.

        Poneke su se priče i prepričavanja prvih ljudi još uvijek ispredale kraj nekih sve rjeđih ognjišta. U njima je Stvoritelj bio vidovan, razgovoran, volio je pjesmu i druženje.

 

        Stvoritelj onda okupi pretke i potomke negdje u četvrtomu nebu, pa im reče:

        “Zapamtite – kad siđem među majmune, Ja sam likom majmun. Kad siđem među ljude, koji Me vide slična njima samima, Ja sam likom čovjek. Kad siđem među ljude, koji Me zamišljaju kao bezimenu i bezobliku silu, Ja im pru`im silovito iskustvo neznanoga. Svagdje sam onakav kakvim Me vide i zamišljaju.”

        Preci i potomci šutili su i kimali glavama. Tek jedan upita:

        “A kakav si kad si sam”?

        “Tada nisam ni zamisliv, ni nezamisliv, ni vidljiv, ni nevidljiv. Tada niti stvaram, niti rastvaram. Tada sam Bog”. 

 

 

Pojmovnik, redom:

 

Nepotreban?

 

Vesna Krmpotić, DAVNOBUDUĆA SADAŠNJOST   (još neobjabljeno)