kad hodas...zanesen mislima o ja....da se ja potvrđuje kroz interakciju...da se ja izdvaja kao mudrac....probuđeni...oslobođeni....zamisljam da vidim....vidim stablo....vidim oblak.....po prvi puta....bojim se zamisljanja....zamisljan da postajem....ja....svjedok...osoba u filmu....prestalo je zamisljanje percipira se ono sto je prolazno....jesan...ispao san redikul...mnogo puta...u znanju koje je neznanje....u neznanju koje je znanje...uviđam uloge....i uloge sta stavljam da to dobijem...uvjetovan sviđanjima i uspomenama gledam sebe i druge..vidin druge ko prizmu svojih mentalnik konstrukcija...vidin sebe kroz oci proslosti....bez uspomena sta sam....niko i nista sam....to sam...al opet...drzim se za svoje fimove price mitove i bajke....ko bove u moru...odupirem se valovima...i nosenju struja....plima i oseka...se izmjenjuju..i dalje se grcevitio drzim..za to ja...sebicnost i pohlepa....me slabe.......otpusti i raduj se....ti......Nevidljivo je Vidljivim skriveno....
Vecer ne mirise na rakove i skoljke
mesec je bleda fleka boje cimeta
uzimas cipele za setanje kroz snove
ulica voli ritam tvojih koraka
Vetar se provlaci kroz nepoznate reci
asfalt se miluje sa tvojim stiklama
suvise mekan da bi mogao da spreci
ovo je vece puno tvojih tragova
Kad hodas ne zastajkujes
i zemlju ne dodirujes
a mene ne primecujes
i uporno se trudis
Da me prodje pozuda
jos drhtim od tvog pogleda
iz nekih starih razloga
ne mogu da se sredim.........
bglavac
irida
edin.kecanovic
