Šjor : uvik je stari svit govorio: «Ženi se iz svog dvora!»
Profešur: zato su se i degenerirale cile race jer su se ženili među sobom. Meni je otac govorio: «oženi i vlajinu samo da nije sa Šolte!»
Meštar: A šta vi imate protiv vlaja?
Šjor : Ajde vlaju jedan, muči tamo!
Meštar: Ja nisam vlaj. Ja sam iz Poljičke republike i oboje mi možete puvat!
Elica: A kad ste tako slušali stari svit što vam pričaju di ste svo troje našli ženu u Radunici (na Lučcu)
Šjor: A je…uvik smo se mlatili s onima s Lučca…neće vlaji nama Varošanima…
Meštar: ma koji sad vlaji
Elica: Sad su im vlaji i oni s Lučca? Ma tukli ste se zbog cura! Na Varošu nema lipih cura!
Šjor: Ma šta nema???? Di nema, nemoj da ti ja sad…
Profešur: Ima Elica pravo! Da je bilo naša bi ti jednu iz svog dvora!
Šjor: Ma bilo je, ali…
Meštar: nema ali….ali kad si ti sjeo na svoju «kozu» i krenio frajerski vozit preko rive, onda bi te samo cure s Lučca gledale, jer su Varoške znale kakvi si
Šjor: Ma šta su znale??? Šta??? Nije bilo momka ko ja..
Elica: Ma šta jednostavno ne priznate da su Luške cure bile lipše i gotovo!
Šjor: ma znaš šta mala. Vrag je ima 3 sestre jednu iz Varoša, jednu sa Šolte a jednu s Lučca!
Elica: Ja sam čula da je vrag ima 3 sestre: Jednu iz Omiša, jednu iz Trogira a treću sa Šolte!
Profešur: Nema vrag sestru na Šolti nego na Hvaru, Splitu i Braču…zato Šjor i ima tamo kuću
Meštar: ma vrag uvik ima sestru tamo di bi nama muškima podmetnija ženu!
Elica: podmetnija ženu??? A sami ste je tražili

…..a pisma kaže

«Lučke goluzače pune ambiciuna
A kad dođu doma nemaju lancuna»

Šjor: e moj profešur, da je nać malko mirisa stare Šolte! Nije Smoje bio blesav kad je uvik o Šolti pisa
Elica: ma Smoje je pisa o svakome ko mu je da dobro ist i popit
Šjor: imaš ti prav, al ga je bilo lipo čitat!
Profešur: Ima Elica prav, samo ona ne zna kako je lipo na Šolti
Elica: Znam ja, moja je nona s Šolte!
Profešur: Koja?
Elica kaže prezime
Profešur: Ajme, a šta se ni Splićani nisu ženili iz svog dvora nego su išli na Šoltu? Ma di je Šoltanku naša?
Meštar: A bit će da ni Šoltanke nisu tile iz svog dvora nego su tražile okolo

…i tako se priča non stop vrtila iz početka…. Al ih je bilo lipo slušat….kako su se karali i pokušavali jedan drugome dokazat da su oni u pravu….a onda su prešli preko granica i pričali kako su (i gdje) širili bratstvo i jedinstvo….a onda bi se odjednom zasramili kad bi shvatili da ih ja slušam:

- ma ne gledajte u mene! Ja sam vam nabacivakuša!
- Nabacivakuša??? Ona…..hahahaha
- Šjor profešur, znate li Vi kad nas je Elica vodila u Bracere na večeru, a tamo konobari servirali po engleski
- Engleski?
- A je! …on je cilo vrime sta iza tebe, u desnoj ruci boca, a liva ruka iza leđa i kad bi otpija gutljaj vina iz čaše onda bi ti nalio čašu za onoliko koliko si popija. Ja dignem čašu, stavim je na usta, spustim je dole, a on nalije kap! Kap, jednu jedinu….al nalije!
- I onda mu je Šjor reka: Daj mali, stavi ti meni bocu na stol, da je ja vidim i da znam koliko sam popio, a ne da mi mašeš cilu večer tom bocom iza glave
…a kvraguc!...nisu tili kontra mene :-))