Upisao:
OBJAVLJENO:
PROČITANO
498
OD 14.01.2018.PUTA
ivan skot eurigen....
Stoga ne smemo smatrati da su Bog i stvorenje dve stvari, različite jedne od druge, nego da su jedno te isto. Jer i stvorenje postoji u Bogu, a Bog se na neobičan i neizreciv način stvara u stvorenju, otkrivajući samog sebe, nevidljiv čineći sebe vidljivim, neshvatljiv čineći sebe shvatljivim, skriven otkritim, nepoznat poznatim, bezobličan lepim i pristalim, nadbitan bitnim, natprirodan prirodnim, jednostavan složenim, slobodan od slučaja podložan slučajnim, beskonačan konačim, neomeđen omeđenim, nadvremen vremenitim, natprostoran prostornim, tvorac svega stvorenim u svemu i činitelj svega učinjenim u svemu; on večan, počinje postojati i nepomičan, kreće se u svemu i postaje u svemu sve. A to ne govorim o utelovljenju logosa i postajanju rečji čovekom, nego o tome kako se najviša dobrota, koja je jednost i trojstvo, na neizreciv način spušta u ono što jeste da bi to bilo - štoviše, da bi sama bila u svemu od najvišeg do najnižeg, uvek večna, uvek nastala, od same sebe, u samoj sebi, večna od same sebe, nastala u samoj sebi, i, dok je večna, ne prestaje biti stvorena, a stvorena ne prestaje biti večna, te od same sebe stvara samu sebe. Njoj ne treba druga tvar u koju pretvara sebe, a da to ne bila ona sama. Inače bi se Bog činio nemoćnim i u sebi samom nesavršenim kad bi od drugog dobijao pomoć za svoje pojavljivanje i usavršavanje. Od samog sebe prima dakle Bog prilike za svoje bogojavljanje (gr. teofanija), jer sve je iz njega, preko njega, u njemu i za njega.