Moje zanimanje se ne ubraja u one koja izumiru, iako je to obrt, koji traje otkako je čovjek postao svjestan sebe..

Kada se desio taj moment?

Ni sam ne znam..

Ja sam umjetnik, koji pravi ljudska lica, po narudžbi, ili inspiraciji.. Ne radi se o maskama, ja izrađujem prava, prirodna ljudska lica..

Onima koji svoje lice nemaju, ili žele biti nešto sasvim drugo, nego što jesu..

Dolaze mi svakakve individue na vrata, i obično su jasni u izražavanju svoje želje..

Ne naplaćujem svoj rad, ja uživam u svojim kreacijama.. Moja nagrada je zadovoljstvo onih koji nose svoja naručena lica..

Jedino što tražim od njih, je odgovor na pitanje: "Koje je vaše prvotno, pravo lice?"

Ni od koga kojeg sam pitao, nisam dobio odgovor.

Kažu, da znaju, ne bi bili kod mene.

Ima tu kojekakvih  bića, kalkulanata i prevaranata, lopova i manipulanata, neki bi da im izradim više lica odjednom, ali to ne mogu..

Svako novo lice je unikatno, i zahtijeva potpunu predanost kod izrade..

A i to se ne slaže sa mojim kodeksom iznutra..

Dolaze mi  bogatuni, koji bi mi dali čitava bogatstva, za više izrađenih lica odjednom, ali ja ih upućujem na one jeftine facemakere, koji će bez obzira na kvalitet, za malo novaca, izraditi desetke lica odjednom..

Međutim, kad tad dolazi do konfuzije i rastapanja, kada se lica počnu mijenjati bez naznačenog roka trajanja..

Ja garantiram da svako moje lice traje onoliko, koliko treba trajati.

Zato sam toliko tražen..

Nedavno su mi došla neka bića, niti su ljudi, niti vanzemaljci.. Čudesan sklop obje te varijante.. Sjene?

Ne, čista bića, koja još nisu mogla odrediti što su u ovoj sferi postojanja..

Poput zametka, koje još nije formirano, a živi, i željelo bi stvoriti svoj identitet..

I što sam učinio, kakvo lice tome biću stvorio?

Po prvi puta, sažalio sam se, i pokušao stvoriti lice sa dušom, koje bi pokazivalo osjećaje, jer, shvatio sam da to biće nema svoje osjećaje, i posuđuje ih od drugih..

Možda ga ovo lice potakne da sam stvori svoj svemir, u kojem će postati kreator za sebe..

Netko mi opet kuca na vrata..

Oprostite, moram otvoriti..

Netko sasvim nepoznat..

Ne traži lice..

Kaže da mi nešto želi pokloniti..

"Sve imam, rekoh"..

A on mi odgovori:

"Ipak vam nešto nedostaje.."

"Ponavljam, ništa mi ne nedostaje"..

"A duša?"

"Prepune su police duša, koje usklađujem ponekad sa licima, ali rijetko, tek ako se sažalim na nekoga.."

"Nedostaje ipak tvoja vlastita duša."

"Kako ti to znaš?"

"Zar me ne prepoznaješ? Ja sam SOULMAKER. Onaj koji stvara duše..

Karika koja nedostaje u tvom nizu stvaranja, FACEMAKERU...

Kako si uopće krenuo u svoj posao, zaboravivši da mene, tvoga brata, trebaš uključiti u to?"

Ostao sam bez riječi..

I zapitao se u sebi, baš ono što me SOULMAKER pitao..

Znate li vi odgovor do kraja?