21.9.09.…odoh ja u doktora…očiste mi uši…daju kapi, uz napomenu da ću ih teško nać za kupit….samo u zabačenim ljekarnama…kad zvoni mob:
- da te pitam!
- da ja tebe pitam? Ti stojiš na zabačenom mjestu, kupi mi kapi za uši
- hoću!
…i opet zvoni mob….a svi navrli zvat kad ja ne čujem dobro….zove otac:
- da te pitam?
- a da me odvedeš u Dugopolje?
- može! mogu li povest i baku? (misli na moju mamu)
- moš!
…i utrpamo se otac, mama sin i ja u auto i ravno u Dugopolje kupit krevet
- ja bi ovaj – al ovaj je jogi premekan
- ako ti se krevet svidi najbolje je da se lipo baciš na njega....ako puno odskočiš, nevalja jogi i traži drugi! - tumačim ja sinu taktiku kupovanja jogija
- znate gospodine – moja će mama prodavaču…..i bla bla bla bla bla bla bla bla bla…a koliki sinko krevet hoćeš
- mama….nema koliki nego koliki može stat
- znate gospodin prodavač…bla bla bla bla
…zvoni mobitel:
- nema ti nigdje kapi u Zagrebu!
- ma ne u Zagrebu, traži po predgrađima!
- a ok!
…skupe se moj otac i sin u kafić…kupimo nas dvi nekako cilu sobu…a ja s metrom, a ona pričajući s prodavačima…tumačeći meni nešto…ma nije usta zatvorila…
- stani da pogledam ove lancune…pokazujem ja na crne komplete
- al nećeš bijele lancune?
- mama ko još pegla?
- pa ja sam i jutros peglala
- a ja sam jutros radila
- ja sam uvijek imala bijele ispeglane lancune i kad sam radila
- a imala si kad su ti dvi žene uvik peglale, jedna ti je kuhala a jedna čistila. Ček da se sjetim: Nina i Milka su peglale, baka Nikica kupovala spizu,Lucija ti je čistila… i ko je ono još bio?
- a ko je tebi kriv što se nisi dobro udala? – odgovara spremno mama
…zvoni mobitel:
- ma nema kapi ni u Samoboru. Hoćeš da odem u Sloveniju?
- ma diš u Sloveniju čovjeće, naći ćemo ih!
…..
- sad mogu ić kupit lamperiju…možemo li? – upitam…a sin se digne za platit…a baka trče za njim…čekaj, baka će platit
- ma šta ćeš ti plaćat za gospu blaženu kad ima veću platu nego što nas dva imamo mirovinu?
- a kad je baka naučila platit! Evo kupit će baka lamperiju
…zvoni mobitel
- slušaj imam ti ja prijateljicu apotekarku, nazovi je, ona će ti objasnit što da radiš kad nema kapi. napiši broj
- ma ne mogu, kupujem namještaj
- pošaljem ti ja broj SMS-om
- hvala ti!
…ulazimo u dućan…a jedan mlad prodavač odmah s vrata pita da li nam treba pomoć…ja sklapam ruke i krenem da ću kleknit ispred njega
- molim te pomogni, ako boga znaš, pomogni mi
- znate gospodin prodavač – moja će mama sretno, punih usta – moj unuk vam želi kupit i bla bla bla bla bla bla
….zahvaljujem se Bogu što mi šumi u ušima jer ne mogu više…..i kažem ja koji laminat…sin se složi…a mama nije prestajala pričat….
…zvoni mobitel
- da li si je zvala?
- ajme dušo moja, ma zovnem je za sat vremena kad dođem kući. Hvala ti na brizi
…na ulazu u skladište sin mi motaje…a ja mu odgovaram:
- je platila je! nego mama, daj stvarno, dam ti ja novac nije u redu da ovo plaćaš
- ni slučajno..dalo mi je na dvi rate – odgovara ponosno moja mama i sad već raste od ponosa
- daj mama, koliko je novaca, ne možeš ti to platit! – a ona mi pokaže račun
- malko je hiperaktivna ova tvoja žena – kažem ocu
- a je, malo je hvata slabost u zadnje vrime – odgovara mi otac
…zvoni mobitel:
- ej…dolazimo kod tebe u 16 sati na večeru!
- MOLIM????...ne čujem dobro! ŠTA SI REKA???
- ajde zezaj nekog drugog, a ne mene (pročitali su me)
- ma dođite bar iza 17 sati da dođem sebi.
…ulazimo u kuću ….brže bolje kuham za goste "prasce" ....:-)))
sin sjedne uhvati se za glavu i kaže.
- ne mogu više. stvarno ne mogu ja ovo više izdržat
- tek da se podsjetiš kako imaš dobru mamu i sad bi trebao ovdje kleknit ispred mene i izjavit mi ljubav
- ti da si takva ubio bi te na licu mjesta i sretno odsjedio 6 godina u zatvoru. Nego koliki je bio račun?
- 862 kn!
- MOLIM!!!....tolika tortura za 800 kn?
- i 62!
- mama…mama…stani…šta mi nisi rekla da uprosim, ukradem 2.000 kn da uzmem rent-a-car samo da ovo ne moram slušat
- vidiš kako baka dobro djeluje na tebe…odma si počeo prosipat baze
- ali mama! zbog 862 kn ova tortura?
- pa al nisi vidio da je sretna
- il me ženi il tamburu kupi, ja u nešto udarati moram!
- di ćeš?
- il me ženi il tamburu kupi, ja u nešto udarati moram!... idem na boks… il me ženi il tamburu kupi, ja u nešto udarati moram!
…sjela sam umorno na kauč…pogledala malo net…zapalila cigaretu…kad stiže poruka: „mogu li nazvat“…“Mos“…“ok“ ….konačno neko normalan….a ja moram kuvat za…kako sam ih nazvala „prascima“ ....(to je bio post o "Tarji kod bioenergetičara")