Ne znam kako je došao do diplome, studirao nije nikad, jer na vratima ureda mu je pisalo dipl.ecc., pa sam ga pitao. Odmahnuvši rukom rekao mi je:

-Neš mi ti, svaka budaletina može kupiti diplomu, oš ti jednu, samo reci koji fax? Stari je to sredio. Kao da za voditi firmu trebaš učiti. Za voditi poslove samo trebaš imati dobra muda i imati povjerljive prijatelje, kao ja tebe, jel tako pajdašu moj? – i stisnuo me u zagrljaj.

E pa htio mu sad reći, moja muda su uvijek bila bolja od tvojih samo što ja nemam moćnog staroga kao ti, ali nešto me razoružao s onim „pajdašu moj“ i odmah mi je bilo toplo oko srca. Nitko me tako nije volio kao on, dao mi posao i rekao da sam mu pravi prijatelj. Ništa više nisam pitao od sreće.

Počeo je nositi fina Armani odjela, mirisao je iz daleka na parfeme a oko njega se skupljale sve neke fine mačke za kojima sam ja mogao samo sliniti. Ali mislio je Vlado i na mene, ono što bi njemu dosadilo dopadalo je mene. Uglavnom kako smo odrasli nismo se naravno više tukli i pljačkali jer to ne priliči odraslim zrelim muškarcima. Uozbiljili smo se. Ali sve jedno, iz nekog razloga, meni gotovo nepoznatog, ja sam bio njegov čuvar, u njegov ured nije mogao ući nitko preko mene, nekako sam znao da sad Vlado vodi poslove u kojima ja više nisam imao pristupa. Da li zato jer je mislio da nisam za razmišljanje nego samo za tuču, ne bih znao reći a nije me bilo ni briga jer nešto mi je postalo dobro u životu. Love sam imao, žene sam imao, nisam se više ni tukao kao prije i kud ćeš bolje. Shvatio sam, što manje znaš bolje ti je u životu.

A onda je jednom k njemu došao jedan mrgodan tip, sportski građen,1,95 otprilike, naočale crne navučene na oči, dolčevita crna, kožna crna jaketa, piramida od mišića a buljba ćelava. Isti tren dobio sam svrbež po rukama, svaka pora moga bića govorila je, oš se tuči? Osjetio sam čeznuće za borbom iz mladenačkih dana.

Htio je pošto poto do Vlade, ja nisam dao pa je nastupilo malo komešanje i naguravanje koje je čuo sam Vlado.

Izašao je vani i ko mrtav-hladan rukovao se sa frajerom uputivši mu pogled koji je govorio boljedatenema. Kratko su ušli u ured a ja sam čekao vani. A onda je ćelavi izjurio ko bijesan pas sve vičući u glas:

-Čut ćeš ti mene, majku ti j…..nećeš dočekati jutro.

Bila je to opasna prijetnja i vidio sam  da je Vlado problijedio, pa sam mu reko:

-Treba li ga malo natamburati, znaš da jedva čekam, odavno to nisam učinio.

A Vlado je sam tiho šapćući reko, uđi da se nešto dogovorimo, sad ću vidjeti kakav si mi prijatelj. Dobiti ćeš važan zadatak. Ako ga odradiš kako treba biti ćeš nagrađen i napredovati ćeš u poslu.