SJEDIO JE  MAJMUN NA OBALI RIJEKE I ODMARAO, KAD DOPLIVA VODENKONJ. ZAPOČELI SU RAZGOVOR... ISPRIČALI SU JEDAN DRUGOME SVE O SEBI, SVE O TOME GDJE I KAKO ŽIVE I U ČEMU UŽIVAJU, KAO I ŠTO IH BRINE. NA KRAJU, VODENKONJ PREDLOŽI MAJMUNU DA RAZGLEDA NJEGOV DOM, DUBOKO U VODI.

-ALI JA NE ZNAM PLIVATI, UTOPIO BIH SE!- UZVIKNE MAJMUN.

-AH, NE BOJ SE. SJEDI NA MOJA LEĐA.- REČE MU VODENKONJ.

MAJMUN SJEDNE NA VODENKONJEVA LEĐA I ONI ZAPLIVAŠE PREMA SREDINI RIJEKE. TADA VODENKONJ STADE RONITI.

-HEJ, ŠTO TO RADIŠ?- KRIKNE PRESTRAŠENO MAJMUN -UDAVITI ĆU SE!-

A VODENKONJ MU REČE: -DOVEO SAM TE OVAMO JER MI SE RAZBOLJELA ŽENA. JEDINO JE MOŽE SPASITI DA POJEDE MAJMUNSKO SRCE.-

MAJMUN ODGOVORI: -ŽAO MI JE, ALI SRCE SAM OSTAVIO KOD KUĆE. VRATIMO SE DA GA UZMEM.-

VODENKONJ VRATI MAJMUNA NA OBALU I REČE MU: -HAJDE, SAMO POŽURI.-

-SVAKAKO- OBEĆA MAJMUN I POPNE SE NA STABLO.

-ŠTO JE?- UPITA IZNENAĐENO VODENKONJ. -ZAR TI NEMAŠ SRCA?-

-IMAM SRCE ALI NEMAM MOZGA. KAD BIH GA IMAO, ZAR BI SE DRUŽIO S VODENKONJEM?- ODVRATI MU MAJMUN.