9. BIO JEDAN BIJELI KONAC

 

Bio jedan bijeli konac, i on se povazdan svađao s maramicom. Te ovakva si, te onakva si, te nisi dovoljno bijela, te nisi dovoljno velika, a ni dovoljno mala.

Maramici to dosadilo, pa ga jednom upita:

“Je li, s kim se to stalno svađaš“?

“Kako s kim”? podvrisnu konac. “Praviš se da ne znaš! Prenavljaš se! S tobom, naravno, bespametnice”!

“Sa mnom?! Ne bih rekla. Jer mene nema”.

“O vrhunska, o neizmjerna budalaštino! Razgovaramo li mi sada jedno s drugim, ded mi kaži? Čiju sam to sumanutu izjavu upravo čuo -svoju ili tvoju”?

“Svoju. To jest, tvoju”.

“Avaj! Dođe mi da samoga sebe pretrgnem! Tko bi mi drugi osim tebe mogao reći takvu drsku besmislicu? Ded mi kaži“?

“Kazat ću. Ali najprije mi reci od čega sam ja napravljena? Reci mi od čega, ded mi kaži”? podrugljivo će maramica.

“Zabranjujem ti da me oponašaš“, obrecnu se na maramicu ludo razdraženi konac. I stade se istezati, tanjiti, rijediti, iz tkanja se izvlačiti. Na maramici se pojaviše zaderotine i istanjena mjesta.

“Nije me briga od čega si napravljena. Kao da je to važno”.

“Ja sam napravljena od konca, konče. Prema tomu, ti se svađaš sa sobom”, reče maramica.

Konac se zabezeknu. Ne reče vie ni bijele. 

 

UOKOLO TEČE NAŠ VLASTITI SHOW PROGRAM... 

 

Vesna Krmpotić, DIVNI STRANAC, knjiga 4. (još neobjavljeno)