Beše jednom jedan mudar i pravedan Kralj,
Svojim mudrim vladanjem je obezbedio
miran i lep život svom narodu.
 
Svi su ga voleli, poštovali i verovali mu.
Donosili su mu darove, hvalili ga,
slavili njegov rođendan kao najveći praznik.
 
Jednog dana neka bolest,
zagadi bunar, iz kojeg je
ceo narod uzimao vodu,
i svi su se razboleli i poludeli.
 
Jedino je kralj ostao isti,
jer je on imao svoj bunar.
 
Kralj je bio iznenađen,
i pokušavao je, kao i pre,
mudro pomoći svom narodu,
ali, oni ga više nisu razumeli,
i  počeli su ga mrziti.
 
Kralj je bio očajan,
smišljao je i dalje načine,
kako da im pomogne.
pošto mu više niko nije dolazio u palatu,
krenuo je on kod njih.
 
Kad je stigao na trg,
popio je malo vode iz bunara,
i obratio se svom narodu.
 
Narod je skandirao od oduševljenja,
Živeo naš Kralj! Živeo naš Kralj!
 
I ponovo je sve bilo kao nekad..