Bakine priče
Moja je baka u priče skrila
likove razne da me jutrom bude,
njena dragost topla i mila
osvaja djecu i velike ljude.
Dok sunce proviri, a jutro dan zanjiše
krevetu prilazi baka, nježno me stisne…
U sobi kolač tek pečen zamiriše.
Lik čudan iz priče skoči i vrisne.
Reci mi , mili, koga bi najradije sreo,
čiji pjev da te jutros budi?
Kakav bi mi lice prekrio veo
dok zora se glasa, u nama rudi?
Ne znam, bako, do priče mi nije
od sada me jutrima budiš ti,
najljepše mi je kada me ljubav grije,
samo me rukama čvrsto zagrli.
Ankica Bistrović
Objavljeno u Zborniku „ Zauvijek ću biti dijete“, Oaza znanja, Podgorica 2018.