Volim spavat, ali nisam dovoljno mudra da to voljenje i sprovedem u djelo, da jednostavno spavam malo kvalitetnije i vise... Volim spavat sama, i ne znam kako je to uopce kad kazu "spavat s nekim", zar ne spava svatko sam za sebe, sa sobom i svatko svoje sanja, kad spavas bas nista drugo ne mozes... Nego sanjati!? Svoje snove. Kad sam bila mala, spavala sam s mojom dobrom bakom u njezinom krevetu toliko dugo dok se nisam prestala bojati babaroge, a svaku vecer sam je gnjavila da mi prica neke price od kojih se bojis... Zapravo, nisam ni dugo poslije bila prestala bojati se, ali tko je smio priznati... Tada, kad god sam zaspala sama u sobi, sanjala sam babarogu... I vec sam bila prestara da se borim s njom u snovima kad sam joj jednom rekla: "Daj, kani me se babaroge jedna manita...!!!" I stvarno nije vise dosla u san. Od tada volim spavati. I ne bojim se. Spavam dobro, ali premalo i ne tako cesto, jer uglavnom zaboravim na spavanje i... da i to ponekad treba... Zato ponekad izgledam onako kako izgledam... Neispavano! I stvarno - ima pravo Ralph & moja prijateljica Neda, da: "Spavati je mudro"! Cim se naspavam - odmah izgledam puno, puno bolje, a tek svjezije... Samo, kad cu se naspavati kad me toliko toga zanima i drzi budnom...
bglavac
edin.kecanovic
