Adeon i Mojra su razgovarali o čudnoj delegaciji i Tantorovim ispadima.

-Reci oče što misliš o svemu tome?

- Pravo da ti kažem nije mi sve potpuno jasno.Znam tko je Tantor, znam da bi se rado dočepao Atlantide, a isto tako vidim da je shvatio da nema šanse ratovati. Mi smo miroljubiv narod, kod nas nema ratovanja, ali ako treba možemo se obraniti.Mislim da on još razmatra mogućnosti kako da nas porobi.

- nema šanse za to, neka spletkari koliko hoće kad ode odavde i neka što prije ode

- Mojra, što veliš na Krona?

- Prijazan, drag, ni malo na oca, za sada ne mogu reći ništa drugo

- Što ako je Tantor došao sa namjerom  da isprosi tvoju ruku za svog sina?

- znam da ti to nećeš podržati a on samo neka planira.....nasmijali su se oboje...

- Ako nam je određena ljubav to je moja i Kronova stvar a ne Tantorova....doda ona

- u pravu si Mojra

Mojra je otišla u park kad ubzro eto Krona. Kao da je iz prikrajka promatrao kad će izći.

-         Smijem se pridružiti?

-         Može ako ćeš me dobro zabavljati, i usput želim da mi se obračaš jednostavno mojim imenom.Mi Atlantiđani jednostavan smo i dobar narod, titule za nas ne znače ništa.

-         Nemam ništa protiv,i ja sam protiv toga, svi smo ljudi i tako bi se trebali ponašati. Poštovanje prema nekom ne iskazuje se titulama.

-         Slažem se veli Mojra nasmijano

U šetnji i razgovoru zaključili su kako imaju zajedničke stavove prema mnogo čemu. Priveli su zajedno ugodan dan.

Vratili su se svako u svoje odaje. Iznenada u Kromovu sobu bane Tantor. Drsko izusti:

-         Slušaj, misliš li se ti ženiti, isprosit ću Mojrinu ruku kod Adeona.

Kron se počeo grohotom smijati više njegovom razjarenom izgledu nego pitanju što je još više naljutilo Tantora.

-         Što se smiješ volu jedan? Bjesno će on

Kron se uozbilji pa odgovori

-         Ne, ne mislim ako smo zbog toga dolazili ovamo mogao si me pitati doma, nismo trebalo dolaziti na Atlantidu

Okrene ocu leđa i zagleda se kroz prozor. Tantor bjesno izađe. Ubrzo Adeonu najavi svoj odlazak.Mojra i Adeon ostali su iznenađeni ali nisu ništa komentirali.

Na odlasku Kron se nijemo oprostio sa Mojrom,pogledom joj je govorio, vidjet ćemo se, dok je Tantor mrzovoljno izgovarao bezvezne fraze. Žurio je da što prije ode. Što mu se motalo po glavi valjda ni sam nije znao. Mojra je dugo gledala za njima, a otac ju je iz prikrajka radoznalo promatrao.