Ušli smo u adventsko vrijeme. U nekim krajevima zima potiho ostavlja svoj trag….Sve miruje …..u nama i oko nas….Što nam to srce rumori ? Kuca li polako ili poskakuje…zastaje…..oduzima nam dah ?

Na visokom proplanku, među gustim borovima, okružena dubokim snijegom i zvucima prirode,nosom priljubljenim uz hladno staklo prozora buljim u mrak……

Sat na zidu otkucava ponoć, vani pada gusti snijeg….a njega još nema…ne vidi se trag…..

Oblačim debelu zimsku jaknu, uzimam veliku baterijsku lampu u ruke i zakoračim u noć…..gazim duboki , meki snijeg….Svijetlost lampe osvjetlja mi put…..Podižem lice ka nebu, a bijele pahuljice pozdravljaju me u svom  letu, razigrane, lepršave…

Spuštam se niz uski i strmi put ka prvom naselju….Tišina oko mene….čujem joj jedino dah….U susret mi doskakuće bijeli zeko, zastade na tren, išćuli uši i dade se u trk….Pogledom ga pratim do prvog stabla uronjenog u mrak….Nestade…ostajem sama….ja i noć….Sporog koraka idem dalje, niže…prema dalekim, osvjetljenim prozorima drvene kućice jednog starog bračnog para.Lavež bernardinca već izdaleka najavljuje moj dolazak. Čuje se tup- tup…..u jednakim razmacima….Što rade  u ovo doba noći ? Sve sam bliže…sad se već požurujem…željna da vidim živo biće…popričam…prikratim vrijeme iščekivanja…Stara štala osvijetljena….prilazim k vratima…..

Komadi drveta sve po svud….Peter u radnom odjelu, zasukanih rukava, sa čekićem u ruci nešto spaja…..

Uđi, kaže mi, bez da se okrenuo…..Svjetliš lampom kao u Betlehemu, odavno sam te uočio…Znao sam da to možeš biti jedino ti….

Pošla sam mužu u susret, već je odavno trebao stići….kažem u neprilici….naslonjena na stara, oronula vrata koja pod mojom težinom zastenjaše, zaškripaše….

Možda je negdje zaglavio u ovom snijegu noćas, kaže mi…

Baš toga se i bojim, pa sam krenula u susret….

On odlaže svoj alat….ispravljuje svoja pogrbljena ramena….

Nebi bilo loše da se i ja malo prošećem, protegnem noge, reče mi …i počne oblačiti svoj stari krzneni kaput….

Samo da javim ženi da idem, pa ćemo zajedno nizbrdo….kaže mi onako uz put…u prolazu….

Išli smo šutke, svaki u svojim mislima…..starost i mladost pod ruku..podupirući se međusobno….Iza nas trag već bijaše pokrio snijeg….

U samom podnožju je zagrezao, zaprečio cestu, s lopatom u ruci…Trebalo nam je dobrih pola sata da ga izvučemo  i gurnemo na cestu…Beskrajno dugi povuci-potegni…i onda start….

Zaustavismo se pred kućom da ispustimo Petra, no on nam ne dozvoli da krenemo dalje…

Jedna čašica vina prije spavanja svima će nam dobro doći, reče nam …i pozove da ga slijedimo…

Vatra je pucketala u staroj peči, a miris drva pomiješao se s mirisom pečenih kolača….

Njegova Franzi dočekala nas je s osmjehom, pred stolom punim slastica, ruku još zamrljanih od brašna kojeg je na brzinu pokušala obrisati pregačom što joj je visila na bokovima….

Prvi je dan adventa..vrijeme priprema….Okusite….U njima su sva moja sjećanja na nekada……i sve čežnje i nade u sutra…

 

Toplina kuhinje,prefini, prhki kolači i ukusno vino razveže nam jezike. Umor je nestao…..Mekoća u njihovim glasovima, blagi i smiren izraz lica opustio nas…ponesao…Lori je kraj naših nogu ispružen drijemuckao….Uspomene iz djetinjstva poput slika na platnu počele su  se redati jedna za drugom…

Mir u nama…..

Poželih da ta noć nikad ne prestane…