tolerancija i dekadencija...idu skupa ruku pod ruku...osama je ionako glupa...moja patetika je presušila.,sad je samo oseka ostala...a plima vremena.,nekog izgubljenog vremena je negdje daleko...jezera skoro prešušiše.,zemlja gladna vode...ja i dalje ispravljam netočne navode.,.sjeta i poeta.,ponekad svrate al na kratko...pomak postane odmak...mak je dobro čuvan od imperije...impresije i sladunjave droge.,ne dovode nužo do sloge.,sve veći je jaz..nešto ala jazz.,gdje svatko interpetira misao vodilju za sebe sam...dali usitinu katastrofe zbližavaju ljude...vidicu.,samo jos da naucim ovu strofu napamet....
Živim sasvim prirodno djelimično sam, primim koliko primim, dadnem kolko dam. Niti glumim neku ljudinu, niti molim sudbinu da me pogleda. Niti glumim neku ljudinu, niti molim sudbinu, da me pogleda...
Al pamtim jedno veče šetali smo dugo ispod kišobrana kad smo rekli jedno drugom neka ludi luduju, neka tužni tuguju mi čuvaćemo nas. Neka ludi luduju, neka tužni tuguju, mi čuvaćemo nas........................