Majstora je nasmijavalo lažno samo-omalovažavanje koje ljudi prodaju pod poniznost. Evo jedne parabole koju je ispričao svojim učenicima:

Dvojica ljudi otišla u crkvu da se mole, sveštenik i crkvenjak. Sveštenik se počeo biti po prsima i, zanesen, zavikao: "Ja sam najniži od svih ljudi, Gospode, nedostojan tvoje milosti! Ja sam ništavilo, jedno ništa - smiluj mi se."

Nedaleko od sveštenika bio je crkvenjak, koji se u izljevu gorljivosti, takođe tukao po prsima i vikao: "Smiluj se Gospode! Ja sam grešnik, jedno ništa."

Sveštenik se uznosito okrenuo. "Ha!", reče on. "Vidi ko za sebe tvrdi da je ništa!"