Nestabilnog muškarca smatramo uzbudljivim, nepouzdanog izazovnim, nepredvidljivog romantičnim, nezreo muškarac nam je šarmantan, a ćutljiv misteriozan. Besnog muškarca treba da razumemo, a nesrećnog da utešimo. Neprilagođenom muškarcu potrebna je naša podrška, a hladnom toplina.
Ali ne možemo da „popravimo“ muškarca koji je dobar takav kakav jeste, a ako je on dobar i stalo mu je do nas - onda ne možemo da patimo.
Nažalost, ako muškarca ne možemo da volimo "previše", ne možemo da ga volimo uopšte.
Budući da niko nije mnogo brinuo o vama, pokušavate da zadovoljite ovu neispunjenu potrebu tako što vi brinete o nekome, posebno o muškarcima koji na neki način deluju kao da im je potrebno da ih neko zbrine.
Pomislite kako se deca, naročito devojčice, ponašaju kada ne dobijaju onoliko ljubavi i pažnje koliko žele i koliko im je potrebno. Dečaci su ljuti, ponašaće se destruktivno i svađati, a devojčice češće pažnju okreću omiljenoj lutki. Ljuljuškajući je i tešeći, na neki način poistovećuju se s njom, devojčica na zaobilazan način pokušava da dobije pažnju koja joj je potrebna. Kada odrastu, žene koje suviše vole rade to isto, možda samo malo suptilnije. Uopšteno, pružamo pažnju u većini, ako ne i u svim oblastima svog života. Žene iz disfunkcionalnih porodica (naročito iz alkoholičarskih, kako sam primetila) veoma često se bave profesijama u kojima pružaju pomoć, i rade kao medicinske sestre, savetnici, terapeuti i socijalni radnici. Privlače nas ljudi kojima je potreba pomoć, saosećajno se identifikujemo s njihovim bolom i trudimo se da ga otklonimo da bismo se oslobodile sopstvenog. Činjenica da je baš muškarcima koji nas najviše privlače potrebna pomoć ima smisla ako shvatimo da je naša želja da nas neko voli i pomogne nam u korenu ove privlačnost.
Muškarac koji nam se dopada ne mora obavezno da bude bez novca ili slabog zdravlja. On možda nije sposoban da se poveže s drugima, ili je hladan i ne pokazuje ljubav, ili je tvrdoglav, sebičan, mrzovoljan ili melanholičan. Možda je pomalo divlji i neodgovoran, ili nesposoban da se veže i da bude veran. Ili nam možda govori da nikada nije uspeo da zavoli nekoga. U zavisnosti od naše prošlosti, reagovaćemo na različite vrste potreba. Ali sigurno ćemo reagovati ubeđene da su tom muškarcu potrebni naša pomoć, sažaljenje i mudrost kako bi mu život bio lepši. Pošto nikada niste uspele da promenite jednog ili oba svoja roditelja u tople i brižne roditelje za kakvima ste čeznuli, iz dubine duše reagujete na poznatu vrstu emocionalno nedostupnog muškarca kog ćete iznova pokušavati da promenite svojom ljubavlju.
Teorija koja stoji iza sveg tog pomaganja jeste to da će, ukoliko uspete u tome, muškarac postati upravo onakav kakav želite i kakav vam je potrebno da bude, što će značiti da ste dobile tu bitku i postigle ono što ste toliko dugo želele. Tako, iako smo često skromne i sebi uskraćujemo neke stvari, učinićemo sve što je u našoj moći da pomognemo njemu. Gotovo ništa nije teško, ne oduzima vam previše vremena niti je preskupo ako „pomaže“ muškarcu s kojim ste u vezi.
Kupujemo mu odeću da bi imao bolje mišljenje o sebi
Ovo su neke od stvari koje činimo za njega:
Pronalazimo mu terapeuta i molimo ga da ide na terapiju
Finansiramo skupe hobije kako bismo mu pomogle da što bolje iskoristi vreme
Često se selimo i prolazimo kroz sve probleme koje sa sobom nosi promena mesta boravka, jer „on ovde nije srećan“
Dajemo mu polovinu svoje imovine, ili celu, kao i stvari koje posedujemo da se ne bi osećao inferiorno u odnosu na nas
Dozvoljavamo da nas emocionalno zlostavlja jer „nikada ranije nije smeo da izražava osećanja“
Nalazimo mu posao...
Ovo je samo deo spiska načina na koje pokušavamo da pomognemo. Veoma retko preispitujemo da li su postupci koje činimo za njegovo dobro prikladni. U stvari, veliki deo vremena i energije trošimo kako bismo smislile nove pristupe koji će možda biti uspešniji od onih koje smo već probale.
Naviknute na nedovoljno ljubavi u intimnim vezama, voljne ste da čekate, nadate se i sve više se trudite da udovoljite. Kada bi se neka druga osoba, s različitom prošlošću našla u našoj situaciji, ona bi mogla da kaže „Ovo je užasno. Neću više to da radim“. Ali mi pretpostavljamo da, ako nam ne uspeva i nismo srećne, još nismo dovoljno učinile. U svakoj i najmanjoj promeni ponašanja vidimo mogući znak da se naš partner konačno menja. Živimo u nadi da će sutra biti bolje. Čekati da se on promeni u stvari je mnogo lakše nego menjati sebe i sopstveni život.
~ Iz knjige „Žene koje suviše vole“, Robin Norvud
Grupu i book club vodi Jelena Veljković, psiholog, administrator stranice Beleške sa psihoterapije 
irida
bglavac
