Život je trka

s preponama

u kojoj,

da bi preživio,

nadaren moraš biti

raznim vrlinama.

 

Ponekad moraš 

hitar biti, i snažan,

ponekad blag

razuman,  

i silno nježan,

ali baš uvijek

moraš dovoljno

snage imati

da bi sve prepone

uspio preskočiti.

 

Nekad, onako

iznenada

zapreka nova

odnekud iskoči,

probudi te

iz letargije,

prene iz dubokih snova.

Tad shvatiš

da moraš odličnu

kondiciju imati

da bi sve prepreke

uspio premostiti.

 

Na svakoj utrci

pričeka te netko,

uvijek bar jedna ruka

na poticaj ti mahne,

i vode, ili  piće,

ponekad ti doda

neko drago biće.

To snage ti dodatne dade

da trčiš dalje,

no shvaćaš

da vrijeme život krade

i nemaš vremena za detalje.

 

I kad već si blizu

cilja kojem težiš

shvatiš,

da od silne trke,

uloženog napora

i svakodnevne zbrke

u stvari

si veoma umoran

i na rubu snaga.

Oko sebe se osvrćeš,

tražiš potporu,

razumijevanje,

jer da bi stigao do cilja

treba ti  osoba draga,

netko tko te  zna bodriti

i tko neće,

kod prve prepreke

odustati.

 

Nada Landeka /Veronika Vere/

http://www.facebook.com/notes.php?id=100000763164616es_tab=app_2347471856#!/note.php?note_id=159343484094263