napisano: 14/02/2005.

na portalu ''pisaća mašina'',

a iz 1. zbirke “Sjena duše”

 

http://www.cip.hr/pm/tekst.php?filmsPage=1&filmsPageSize=50&user_id=545&film_id=4658

 

Tišina je opet probila moje tkivo kroz male kvadratne centimetre osjetljive kože.

Sve se u meni pakleno vrti, kao i ovaj globus, koji je tako neumoran, da mi se vrti krv kroz žile i srž u kostima.

Tražila sam jutros neki uzlet u ovo kišno jutro, ali nema tvog oka da mi smiri želju za pokretom.

Mali krivudavi plamen izvio se između trepavica i nestao u daljinama, slijedeći davne tragove bijelih ptica.

Sledio se krik u koštanoj srži otkud diše samo mrak.

Opet mi koža reagira na tvoje prisustvo i ne donosi tu plavu kap vode kao melem na ranu.

U visokoj čaši bistri se voda, ispijam žedno tekućinu kao što ti ispijaš moje usne.

Nismo se jutros našli u zajedničkoj auri.

Jedan zamotuljak nismo uspjeli razvezati, puno je zamršenih niti, koje mi opet osipaju kožu tvojim neprisustvom.

Danas su mi sva slova ista, kapaju iz plavog flomastera, a ti i ne slutiš koliko je dan težak bez tebe.

Slova su teška kao i moja duša, koja nosi plavi žig tvog postojanja.

 

http://shadowofsoul.blog.hr/

http://www.digitalne-knjige.com/varga.php