Od tebe bih ponela samo jedan san,
ponovni susret i miris bele svile.
pred tvojim oknom zatvorenim stojim
njega i vrata mi nikada ne otvori,
koliko god moje velike molbe bile.
Sreću i radost ti sada trebaš
a ja nemam ništa da ti da dam
sem srca koje sam ti dala
ja sada žalosti pripadam.
Srce je moje na tvome dlanu
tvojega nikada neću greti
a moje molim mi ne vrati
jer od žalosti ono će umreti.
Drži ga nežno, pusti neka kuca
ponekad na njega ruku stavi
od te radosti živeće još dugo,
a kada i kod tebe se usele dani sivi
pomoći će moje srce tvome,
da se seća, mašta i od toga živi.
bglavac
edin.kecanovic
