Zasvirat ću tišinom, baby..
Previše sam zarobila dušu Mjeseca
stisnula žutu ljusku njegovog srca
prokapala mi srebrna kap krvi
kroz njegovu ranu...
Neka perači ulica ,
iznenađeni tamom
brišu ostatke njegove
na pustom asfaltu..
Zasvirat ću tišinom, baby...
Zasvirat ću tišinom
jer,
prvi glas iz grla moje postojanosti
preplašio je nježnu pticu
tvoje savršene slobode...
O, zasvirat ću tišinom...
Neka blues porodi
kroz sklisku maternicu tuge
novo dijete radosti,
kojeg ću tvojim imenom
nazvati...