Gledam sebe u ogledalu.......
Par bora više i pramen sijede kose......
U očima još titraju noćašnje zvijezde....
I to je sve
Zar treba mi više?
Ne pitam kuda mi skitaju misli
Ne tražim komadić sreće.....
Ono što vidim sasvim je dovoljno
Ja postojim i dišem...
Čemu tražiti još više?
Netko mi kuca na vrata....
Otvaram, ne vidim nikoga....
Al osjećam, to dan me ovaj zove
Prepuštam se njemu cijela....
Zar to nije smisao života?