..jalovi žal u srcu mom.,pustinja od inja.,tmina i dubina....zebe me duša kad vidim sebe.,kako tebe kočim.,oči pune rose.,tvoj šapat...odzvanja...ne boj se........................................ http://www.youtube.com/watch?v=bCWLihsLmTo http://www.youtube.com/watch?v=M5S8l5LJLKk&feature=related .................... Mnogi se žale da su reči mudraca uvek samo parabole i da se u svakodnevnom životu ne mogu upotrijebiti, a mi imamo samo taj jedini život. Kad mudrac kaže: „Pređi preko”, on ne misli da treba preći na drugu stranu, što bi se još i moglo postići kad bi rezultat bio vrijedan pređenog puta, nego misli na neko legendarno Preko, na nešto što ne poznajemo, što ni on ne može pobliže da opiše i što nam, prema tome, ovdje ne može biti ni od kakve pomoći. Sve te parabole žele, zapravo, reći samo to da je nepojmljivo nepojmljivo – a to smo znali. Ono, međutim, sa čim se svakoga dana mučimo, nešto je sasvim drugo. Na to će jedan reći: „Zašto se branite? Kad biste slušali parabole i postupali kako one kažu, i sami biste postali parabole, pa se već sami tim oslobodili svakodnevnih muka”. Drugi reče: „Kladim se da je i to parabola”. Prvi reče: „Dobio si”. Drugi reče: „Ali, na žalost, samo u paraboli”. Prvi reče: „Ne, u stvarnosti; u paraboli si izgubio”. Jednog je dana Zli Mara (budistička manifestacija zla) putovao indijskim selima sa svojim sljedbenicima. Odjednom ugledaše nekog čovjeka kako obavlja Hodajuću meditaciju. Lice tog čovjeka se u jednom trenutku ozari od čuda, jer je baš tada otkrio nešto na zemlji. Jedan sljedbenik Zlog Mare upita Maru: “Šta je ono što je čovjek našao?” “Komad Istine!”, odgovori Zli Mara. “Ali zar Vama, Zli Maro, ne smeta kad neko pronađe istinu?!”, upita ga učenik. “Ne”, reče Mara. “Jer odmah poslije ovoga ljudi će htjeti da od toga stvore neko svoje uvjerenje!!!”