Wendy i Vaj idu u Raj..

 

Jednoga dana, u dvanaest sati,
Pred dverima rajskim, čudni su svati.

Brkajlija neki, s čekičem ludi,
Psuje po spisku, svemu se čudi.

Do njega stoji, opaka teta,
Kao da nisu, s istog planeta.

Luk joj u ruci, napinje strijelu,
Slikicu orla, ima na čelu.

Mrko se motre, sve ispod oka,
I kao da oba, u stanju su šoka.

Na dverima piše: U ovome danu,
Samo će JEDAN upasti tranu.

Nestrpljiva teta, nervozno cupka
Ljuti se brko, čekičem lupka.

Vrata se rajska, otškrinu teška,
Sveti se Petar, na njima smješka.

Dobro nam došla, dva kandidata,
Al samo će jedan, proći kroz vrata.

Dal ste načisto, tko od vas to je?
Ući nažalost, nećete dvoje.

Ja sam vam Wendy, zovu me Ksena,
Pustite mene, ne tog degena.

A ja, ja sam Vajran, vajranska loza,
Za raj kao stvoren, JA , ne ta koza.

Tako se oni, svađati počnu,
Čuti se moglo, i kletvu sočnu.

Zatim se filmski, zgrabiše ludo,
Prekinut ih moglo, samo je čudo.

Brko od boli, puko ko štikla,
U guzu mu teta, strijelu zapikla.

Čekičem na to, on ju je zvekno,
Tetin je urlik, bolan odjekno.

Postala to je, prava makljaža,
Pa se i rajska, uzbuni straža.

Odvojili jedva, oni su borce,
Usput ih stukli, ko neke norce.

Čekić su brki, strgali morat,
Bez njega on je, izgledo ko Borat.

I tetine strijele završiše slično,
Jer ih baš nije, koristila dično.

Na to prozbori, Sveti nam Petar,
A vidiš na njemu, da ljut je ko vjetar.

Slušajte dobro čudljivi svati,
Svatko će od vas, sad da se vrati.

Idite doma, nije vam vrijeme,
Nije u vama, niknulo sjeme.

Da ste za ruku, ko jedan došli,
Davno bi već, kroz vrata ta prošli.

Odučno Pero, to izgovori,
I zatim im rajska, vrata zatvori.

Pogledi tupi, ostahu tada,
Puknut su htjeli, oni od jada.

I tako su naši, anđeli dragi
Pobjegli doma, nazad na Magi..

 

K R A J

(posvećeno svim Wendijima i Vajčekima ovog svijeta)