Kao nježni dodir anđeoskog krila,
lahor se igra mojom kosom.
Neka je nevidljiva vila,
okitila travu bisernom rosom.
Rumena lopta sunca u more uranja,
pozdravljajući plavu planetu.
Leptir na cvijetu već sanja,
o nekom novom,još ljepšem letu.
Pomirisah još jednom, bagremovu granu,
stavljajući je u vazu od stakla.
Radujem se novom danu,
večer mi nježno dušu dotakla.
Zvono na molitvu je zvalo,
svojim zvonkim, dugim zvukom.
Proljeće kraj mene je stalo,
pomilovalo me svojom rukom.