«Među ljudima za koje ne pitam
Odavno neko postoji
Kome ne praštam, a trebao bi...
Otkad stavljam križ kraj njenog imena
Vodi me bis kroz godine
A jedva se sićan zbog čega je...
Već je vrime da se pomirim sa svitom
I tiho, ko da zaronim na dah
U svemu sad mogu naći nešto lipo, lipo
I reći: «Živote, dobar ti dan...!»
Gibonni