Vrtim se, vrtim! U ritmu ja plešem.

Ruke uvis! Hajmo! Kako god!

Sad malo… ups! krešem

jer splela sam se… i pala na pod.

 

Dođi, pleši sa mnom! Pjesme su baš krasne!

Što je, dragi moj? Ah, malo sam te zgazila.

Znaš, nisam ti ja iz bajke, već iz basne.

Žulj?! Sorry! Nisam dovoljno pazila.

 

Gle! Poziram ti mazno – ko Lupinu.

Evo ti mobitel! Krasna mi je slika!

Ups! Tvoj je mobač završio u vinu.

Ajme! Takav sam pogled već vidjela… u Pamploni… kod bika!

 

Što sad? Kupit ću ti drugi. U njemu će biti samo moj broj.

Gle, kakvu sam ti krasnu skuhala večeru!

(Znam da ljubav ide kroz želudac, a ti… moraš biti moj!)

Hajde, ja ću te nahraniti. Otvori usta, šećeru!

 

Što je sad? Trbuh? Licu ti se mijenja boja.

Doktor kaže da je kriva hrana…

Ali, te krasne školjke, ljubavi moja,

izronila sam samo za te… prije tjedan dana.

 

Došlo je do kratkog spoja. A što ću! Nisam ti ja Nikola Tesla…

Popravit ću sve! Samo ne budi na me ljut…

Ok! Ispratio si me do barke i uzeo mi vesla…

Mogao si mi barem poželjeti sretan put…

 

P.S.

I tako… sad Jadranom plovim… već sate i sate.

Tko zna gdje sam? To ne zna ni CIA.

Što ću ako me pomorski karabinjeri prate,

a sve što talijanskog znam je – mamma mia?!