U zelenilu mog doma
Opuštena sjedim u zelenilu doma
borovi mirišu, a čempresi se njišu,
borovima društvo rade.
Mir je spokoj, neobično...
ili je možda duša moja našla malo mira za se.
Pa mi veli...
daj pogledaj,tamo dolje šuma se zeleni.
Uživi se, opusti se,
još malo pa će jesen odjenuti svojim ruhom
te zelene grane.
Hoće, znam da hoće,
no borovi ovi što me hlade i tada će se zeleniti.
A duša će biti mirna, tako mora biti.
Pa ću moći uživati u zelenilu doma svog
i tada kada će jesen
zlatnom bojom oslikati šumu.
bglavac
edin.kecanovic
