Na tvoja je vrata pokucala tuga - taj suvišni, neželjeni gost...
Ja plačem s tobom... Od pustih smo suza napravili potok,
pregazit ćemo ga skupa, al ako treba - za tebe ću sagraditi most
i prenijeti te preko njega, jer u moru života nitko od nas nije otok...
Toliko smo se puta znali skupa veselit.
Sad ćeš mi svoje tuge dati barem pola.
Kao i sreću, i tugu ćemo dijelit.
Ja sa tobom idem u središte bola!