U predvečerja
dok umire ljeto
ja šećem pustim stazama
misleći na tebe
I kada nebo plače
u ta duga predvečerja
kada slutim jesen
i suho lišće u mojoj kosi
neznam bih li plakala
ili bi sakrila bol u zjenama noći
U mojim mislima si uvijek ti
satkan od umirućeg dana
i radosti novog buđenja