Tražim pomilovanje za zgužvane misli Za one koji su izgubili I svoje srce stisli. Za one koji klecaju pod teretom svog bremena I koji ne znaju da za sve treba vremena. Za one koji hoće da na prečac Postignu mnogo. Tražim pomilovanje za one koji bježe od života I koji su zaslijepljeni idejom Da postoji divota Jedino izvan naše planete. Za one koji bježe kao dijete Kad se pred njima ukaže problem Kojem u oči treba pogledati. Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju. Nije zato što ne umiju Već zato što su se udaljili od sebe I što njihovo srce težak teret grebe Što su ga sami sebi natovarili !! ( Jacques Prevert )