Toliko mi je drag,
Na zemlji, pred kućom, taj trag
Njegovih koraka, nag. Ko ga je zvao
Pred moj prag? Ko ga je oterao?
Ja sam ga odavde vratila, ja,
I nisam patila.
Nisam patila. Ali nečim sam platila,
Nečim što je nestalo, što je prestalo,
Ili je zakopano u dušu moju.
Kao vojnici, svi na broju,
Misli mi stoje u stroju.
U noći,
Veje sneg.
Pritisnuo je zemlju, ko teg.
Peku me oči:
Valjda zato što mi se drema,
Ili je to zbog snega,
Zbog njega,
Zbog traga kog više nema.