Čitam ovotjedne napise svoje...
razmišljam... i čudim se!
Sve je puno tuge,
bojazni i letargije!
Tražim svoju "staru" Sanju
uzaludno kopajući po ormaru!!!
Ne pomažu stvari,
fotke, sitnice,
sve je poprimilo ravnodušja lice!!!
Dalje tako ne želim
i zato ovo sa vama dijelim...
Prizivam SEBE,
glasnu i strasnu,
svima jasnu!
Otvaram ladice duše...
od pomisli same strahovi se ruše!!!