Znam da sam nekad davno

čini mi se na samom

početku moje mladosti

zapisivala sve svoje želje

i svoje nedoživljene ludosti.

 

I gle čuda!

Iako si se stvorio

ne znam ni sama kako,

niti od kuda,

upravo si tako izgledao,

kao da si iz knjige izašao.

 

Sve je bilo kao na papiru.

Pogled, dodir ruke

i drhtaj duše

koja je u trenu zatreperila,

dok ja nisam znala

što bih od muke.

 

Pokušala sam se zavarati,

ignorirati sve

što mi se dogodilo.

Samu sebe prevariti

i poreći da si mi srce osvojio.

 

A svima oko nas

bilo je sasvim jasno

da si ti ona polovica

za koju sam mislila

da je već prekasno

i da te nikad neću susresti.

 

I što reći!

Zaljubila sam se u tebe,

jednostavno ti pružila ruku,

stisnula tvoju šaku

prepustivši cijelu sebe

tebi, mojem junaku.