O velebno more što nemirno biva

sumorno more misli mojih

u tebi sve moje nada i želje žive

i umiru u tebi svi nedosanjani snovi

kad koraka teška

i očiju zamagljenih od strasti

tražim novi neki put

a ponekad umorna

od stvari i ljudi

u mislima tihi pronalazim kut

Vali me nose,nemirni vali

misli mojih

i k tebi dragi

što daleko sam na obali stojš

i dane do povratka strpljivo brojiš

u ove noći duge...

dok osluškujem i bdijem

srca prepuna tuge

čujem teški topot vremena

što nadolazi

i budi se u meni novo more

Izbrisati sad kad bih mogla

sve te davne rane što peku

i nekamo poć

vrele suze ćutim

niz lice kako teku

i uzalud mi nade

dok me svojim mrakom zasiplje

nijema ova noć

samo još mogu,ko ptica zarobljena

sudbinu svoju klet

i podrezanih krila sanjati slobodan let