Znam da me čekaš..
Dok sunce iz dlana
prosipa zlato
po plavim mreškama
valova nemirnih...
Znam da me tražiš..
a ja se skrivam u krošnjama vjetra
i zaplićem prste u tvoju kosu
i kroz mek, kišni oblak
kao kap dažda
ljubim tvoje lice..
Znam da me ne poznaš..
tek dah nečiji uzdrhtali
na svome vratu
podsjeća te na nekog,
na nešto, davno izgubljeno
a tako duboko, duboko voljeno..
Kad bih te zagrlio
ti me opet ne bi prepoznala,
i zato, jedina,
bolje da sa tobom u snu samujem
nego odvojen od tebe , na javi
bolujem...
bglavac
irida
edin.kecanovic
