Tamničareva pesma

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju

DUŠO MOJA

Dušo moja i kada krenem tako bih rado da se vratim
Ti ne znaš da je pola mene, ostalo s tobom da te prati.
Ostalo s tobom da te ljubi dok budeš sama i bude zima, jer ja sam onaj koji gubi i prije nego išta ima.

Dušo moja, ja ne znam više koliko dugo mrtav stojim dok slušam kako liju kiše pod mračnim prozorima tvojim.

Dušo moja, ti umorna si i bez tebe ti ležaj spremam.
Na nekoj zvijezdi što se gasi ja tražim svjetlo koje nemam.
Pod hladnim nebom, ispod granja stavit ćeš glavu na moje grudi.
I ja sam onaj koji sanja i zato neću da te budim.

Dušo moja, ko kaplja vode i ti se topiš na mome dlanu jer s tobom dođe i bez tebe ode stotinu dana u jednom danu.

Zvonimir Golob