Sve što postoji,sve što se zbiva,
Iščitavam kao govor tvoje ljubavi.
I kada mi je nerazgovjetan,ne dvojim:
Govor je to tvoje ljubavi.
Znak tvoje prisutnosti.
Tvoja tiha,postojana podrška
Mome krhku hodu ovom zemljom.
Ovim nebom.
U sve je utisnut tvoj trag,
Jer tvoja ljubav nikoga ne izostavlja.
Znam:ne prepoznam li tvoj trag,
Ne prepoznam li te u svojim danima,
Neću prepoznati ni sebe.
Nikoga i ništa neću prepoznati.
I smisao će mi ostati nedohvatan.

Govoriš mi svakim daškom vjetra,
Svakom kapi vode,
Svakom mrvom zemlje.
Govoriš mi sućutnošću duša i dodira
Kojima si blagoslovio moj put,
Prožeo moje biće.
Svaki mi tvoj znak zbori da
Ne mogu živjeti izdvojen od braće ljudi.
Da ga bez njih ne mogu do kraja iščitati.

I kada bol postane neizdrživa,
I kada sreća postane neizdrživa,
Znam da je imam s kime podijeliti.
Znam da je od tebe.
Znam da je za tebe.
Znam da je s tobom.
I kada sve umukne,kada tišina postane
Nemušta, nijema,znam: ti govoriš.
Ti si ovdje.Na tebe se mogu osloniti.
Tvoja prisutnost je pouzdanija
Od zraka, od postojanja.

Svaki tvoj znak doziva moju dušu.
Moju dušu zagrljenu tvojom prisutnošću.